"BRAVAR
JE BIO BOLJI"
(drugi deo)
CRVENI VEK
U svojim analizama društvenih
kretanja, "Centar Tito" polazi od činjenice
da je u
XX
veku došlo do krupnih istorijskih promena u ljudskom
društvu, koje će trajno uticati na život ljudi na
planeti, a možda i u kosmosu. Pored kapitalizma,
koji se kao društveno ekonomski i politički
sistem razvija već više od dva veka, nastao je i
razvija se novi sistem —
komunizam. Borba ta dva sistema obeležila je čitav
XX
vek sa uspesima i
porazima čas jedne čas druge strane. Naravno, ona
nije završena i
nastavlja se u novom milenijumu.
Iako se kapitalizam
samoproglašava za "kraj istorije", stvar ne stoji
tako. Život je to osporio. On je, kao
sistem, prostorno ograničen na
Zapadnu Evropu i
Severnu Ameriku. Još se ne zna našta će to izaći.
Pošto se tu "lepo i udobno smestio", nema nameru da
ide dalje. Naprotiv, dobro se utvrdio i ogradio od siromašnog sveta novom "Mazinovljevom
linijom". Kapije ove "utvrde gojaznih" otvaraju se
samo da
propuste karavane natovarene opljačkanim blagom iz
ostatka sveta ili
trupe koje idu u
"kaznene ekspedicije" da smire države i narode koji
se
bune.
Kapitalizam praktično nije ništa
ostvario od velikih ideja i obećanja
koja su mu omogućila da sruši i zameni oronuli
feudalizam — sloboda,
jednakost, bratstvo. To su u
kapitalizmu i dalje samo parole.
Kapitalizam je, očito, već završio
svoju progresivnu ulogu, izvukavši
svet iz mračnog srednjeg veka - feudalizma, u kome
je vodeća snaga
društva bio najtupaviji, najnepismeniji i najlenji
ljudski soj u njegovoj
istoriji — plemstvo. Vekovima, život plemstva se
sastojao od ratova, lova,
ždranja i razvrata. Njegovu duhovnu stranu
reprezentovala je crkva sa
svojim dogmama i nemilosrdnom inkvizicijom. Tek
poneka svetla figura
naučnika i umetnika izroni iz tog mraka, poput
Đordana Bruna, Galilea Galileja, Leonarda da
Vinčija, najavljujući bolje dane koje će doneti,
kasnije, kapitalizam.
Već početkom
XX
veka kapitalizam je postao "savremeni feudalizam",
čija vladajuća kapitalistička klasa, kao nekada
feudalci, neprekidno
ratuje, "žari i pali" zemaljskom kuglom, gušeći se u
materijalnom obilju,
koje stvaraju siromašni i gladni, i
razvratu, u kome nisu pošteđena ni
deca od pedofila
- monstruma. SAD, ekonomski najrazvijenija država
sveta, su
zemlja debelih ljudi - 65% Amerikanaca boluje od
gojaznosti
(studija
federalne vlade). Samo za njihovo lečenje potrošeno
je prošle
godine 93
milijarde dolara. A 3 milijarde ljudi u svetu troši
2 dolara
dnevno. Nije ni čudo što se pojavio Bin Laden!
To ne znači da je svetski kapitalizam
slab i pred porazom. Naprotiv, on se grčevito i
odlučno bori protiv svega što ga kao sistem
ugrožava,
ispoljavajući pri tome žilavost i surovost
nezabeleženu do sada u istoriji.
I što vreme odmiče, on je sve suroviji i
nemilosrdniji u odbrani svojih
interesa. Možemo očekivati nove Hirošime u ovom
veku! U SAD je
posle 11. septembra 2001. nastavljen
ranije prekinut rad na konstrukciji minijaturnog
nuklearnog oružja kao sredstva novousvojene doktrine
preventivnog rata. Teško onoj zemlji u kojoj ga budu
isprobavali!
S druge strane, život nije osporio
viziju komunizma, već je potvrđuje.
Iako nigde još nije razvijen do kraja, za vrlo
kratko vreme se
pokazao boljim
za većinu ljudi u socijalističkim zemljama nego
prethodni
poredak. To je
dovelo u pitanje opstanak svetskog kapitalizma posle
II
Svetskog rata. Takvo mišljenje je redovno
plebiscitarni odgovor kod
svakog ispitivanja javnog mnjenja u nekadašnjim
socijalističkim državama
posle 1991. godine. Npr. Edvard Gjerek, komunistički
lider, je
najpopularniji Poljak u
XX
veku ("Gazeta Viborca").
Ali, ni komunizam nije ostvario sve
postavljene ciljeve i obećanja
data radni-cima pozivajući ih u revoluciju. Iako,
kao sistem postoji
relativno kratko, mogao je više da učini na
približavanju svom glavnom
cilju — asocijaciji neposre-dnih proizvođača i time
se, kao društvo u
nastajanju, stabilizuje i postane otporniji prema
negativnim spoljnim i
unutrašnjim uticajima.
U
XX
veku na svetsku scenu je stupila i nova globalna
snaga pokret
nesvrstanih,
u čijem je stvaranju komunizam dao
značajan prilog.
Komunizam je podsticao i podržao
antikolonijalni prevrat u svetu
posle
II
sve-tskog rata, čemu je najviše doprineo SSSR.
Stotine potlačenih
zemalja oteraće bele koloniste, postati samostalne i
nezavisne i stvoriti moćan pokret nesvrstanih, koji
i danas, bez obzira na izmenjene međunarodne
uslove i ofanzivu imperijalizma, i dalje
egzistira..kao potencijalna
antiimperijalistička snaga, sposobna da zadaje
udarce osionim
rasistima, što na svojoj koži osećaju već i najveće
svetske sile. Njegovom
zaslugom nema više svetskih ratova.
Tito je jedan od tvoraca tog pokreta
i u njemu se još uvek njegovo ime i ime Jugoslavije
izgovara s poštovanjem, što sadašnji vlastodršci
nisu u stanju da racionalno shvate i
iskoriste u interesu zemlje.
|
